Hormoni su u živim organizmima veza između nervnog sistema i telesnih funkcija kao što su rast i razvoj, imunitet, metabolizam, reprodukcija, ponašanje itd. Hemikalije koje su mogu ometati rad hormonskog odnosno endokrinog sistema nazivaju se „endokrini disruptori – endocrine disrupting chemicals EDCs“
Supstance koje stupaju u interakciju sa hormonskim sistemom, ali ne izazivaju štetne efekte, zovu se „hormonski aktivne supstance“ ili „endokrine aktivne supstance“. Međutim, linija između endokrinih aktivnosti i endokrinog poremećaja nije uvek jasna, jer, u nekim slučajevima, efekat može postati očigledan tek posle određenog vremena.
Za širok spektar supstanci, i prirodnih i veštačkih, pokazano je da izazivaju poremećaje endokrinog sistema. Još jednom da ponovimo, efekti izazvani supstancama koje su endokrini disruptori ne moraju se videti odmah, već i dugo posle izlaganja. Na primer, neki od efekata na funkciju endokrino sistema mogu biti posledica izlaganja organizma dok je još bio u stadijumu fetusa u periodu pre rođenja.
Kod životinja, efekti na endokrini sistem su pronađeni kod mekušaca, riba, gmizavaca, ptica i sisara, i to u različitim delovima sveta. Čak je kod nekih vrsta, oštećenje reprodukcije dovelo do znatnog smanjenja populacije.
Kod ljudi, epidemiološke studije su pokazale da je moguće da su endokrini disruptori odgovorni za određene štetne efekta na zdravlje u poslednjih nekoliko decenija. Utvrđeni su efekti na smanjenje broja spermatozoida, povećanu učestalost rađanja muške dece sa genitalnim deformacijama, povećanje broja pojave određenih vrsta raka, za koje se zna da su vezani za hormonsku funkciju itd..
